Manifest
Socijaldemokratske omladine

Socijaldemokratska omladina

V Kongres, Beograd, 15. – 16. decembar 2001.

Socijaldemokratija je tokom dvadesetog veka unapredila život radnih ljudi u Evropi. Ona promoviše društvo blagostanja u kojem će svaki čovek moći u slobodi da ispoljava svoju ličnost, da odgovorno učestvuje u političkom, privrednom i kulturnom životu. Osnovna načela za koja se zalaže jesu svet mira, pravedno društvo dostojno čoveka i priroda koja garantuje život. Zalaganjem za mir i međunarodnu saradnju internacionalizam socijaldemokratske tradicije postao je jedina odgovorna realna politika.

Mi, mlade socijaldemokrate, zalažemo se za:

•  slobodu pojedinca bez obzira na klasnu pripadnost, pol, seksualno opredeljenje, godište, etnički ili verski identitet,

•  jednakost šansi,

•  borbu protiv konzervativnih snaga koje nastoje da socijalne podele usidre još u mladosti i životne težnje pojedinca pretvore u egoistički karijerizam,

•  društvo bez privilegija, diskriminacije i marginalizacije,

•  društvo u kojem će svi ljudi imati pravo na human i plaćen rad,

•  društvo u kojem će svi oblici rada biti pravedno tretirani,

•  modernu demokratsku državu zasnovanu na političkom angažmanu građana, koja će omogućiti razvoj slobodnog, pravednog i solidarnog društva,

•  uspostavljanje demokratske, socijalne i građanske države,

•  saradnju sa ostalim državama Evrope i sveta,

•  svet u kojem će svi narodi živeti u zajedničkoj bezbednosti i svoje konflikte rešavati ne ratom, već miroljubivim zalaganjem,

•  poboljšanje kvaliteta ljudskog života u saradnji sa socijaldemokratama i socijalistima svih zemalja sveta.

SOCIJALNA POLITIKA

Principi socijalne politike za koje se Socijaldemokratska omladina zalaže

Socijaldemokratska omladina se zalaže za društvo u kojem će se različite društvene grupe međusobno podržavati i zauzimati jedna za drugu. Socijalna politika treba da promoviše solidarnost u društvu, kao jednu od osnovnih vrednosti socijaldemokratije. Njenim punim ostvarenjem sprečavamo da ugrožene grupe ostanu same u borbi za svoj bolji položaj. Socijalna i ekonomska politika treba da budu usklađene i da vode ukupnosti socijalne države.

Socijalna politika nije sama sebi svrha. Ona je fundamentalna za ekonomski razvoj kroz socijalnu stabilnost i usku povezanost vlasti i onih koji učestvuju na tržištu rada. Socijalna politika ne treba samo da umanji razlike koje su nastupile u društvu, već da bude preventiva, sa ciljem uspostavljanja uslova rada i života dostojnih čoveka. Preventiva se ogleda u osposobljavanju institucija, koje će moći pravovremeno da pomognu ugroženima. Država mora da osigura garancije pojedincima za minimum egzistencije bez obzira na njihov društveni status.

Osnovni zadaci socijalne politike su:

•  politika zaštite zdravlja,

•  humanizacija rada,

•  borba protiv nezaposlenosti i

•  pravednija raspodela prihoda progresivnim oporezivanjem.

Socijalna tržišna privreda predstavlja ekonomski koncept koji povezuje principe ekonomske efikasnosti i socijalne pravde. Njeni osnovni stubovi su socijalna sigurnost i usklađeno pravo na socijalne usluge: pravo na stanovanje, ishranu, lečenje, obrazovanje, posao, kao i na učešće u političkom životu. Pri tom se ne sme ugroziti dostojanstvo ljudi time što će se socijalna pomoć dobijati kao dobročinstvo, a ne kao jedno od osnovnih ljudskih prava - socijalno pravo, ili što će u radnom odnosu zavisiti od poslodavca bez garantovanih zakonskih prava i zaštite.

Država mora da garantuje stambenu izgradnju, bilo stanova za iznajmljivanje ili stanova u vlasništvu i da obezbedi dovoljno stambenog prostora po pristupačnim cenama, čime bi se omogućilo ostvarivanje osnovnog prava na stanovanje dostojno čoveka. Država i društvo moraju pomoći pojedincima i porodicama koji pravo na stan ne mogu sami da ostvare.

Zalaganja Socijaldemokratske omladine

S obzirom na navedene principe, neophodno je postići sledeće:

•  vladavinu prava i na području socijalne politike,

•  politički dogovor o granici siromaštva i njenu zaštitu preciznim zakonskim odredbama,

•  obezbeđivanje realne socijalne pomoći s obzirom na troškove neophodne za pristojan život čoveka,

•  besplatno školovanje, lečenje, staranje za nezaposlene i socijalno ugrožene osobe, zatim besplatni boravak dece u obdaništima, omladine u internatima i studentskim domovima, starijih osoba u staračkim domovima, kao i besplatni smeštaj retardiranih i teško invalidnih osoba u odgovarajuće ustanove,

•  simboličnu participaciju pri kupovini udžbenika i lekova,

•  sigurna i svima dostupan dečiji dodatak,

•  finansijsku pomoć i povoljne kredite građanima i porodicama pogođenim elementarnim katastrofama i ratni razaranjima.

Radićemo na udruživanju snaga svih koji se zalažu za navedene vrednosti (sindikati, nevladine organizacije...) kako bismo ostvarili ove ciljeve!

EKONOMSKA POLITIKA

Socijaldemokratska omladina se zalaže za ekonomsku politiku koja će posebnu pažnju posvetiti rešavanju problema nezaposlenosti i siromaštva, unapređenju socijalne pravde i poboljšanju kvaliteta ukupnih naučnih, obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih usluga. Neophodno je da se takvom politikom rešavaju i problemi mladih ljudi, koji su dovedeni u poziciju ugrožene društvene grupe.

Smatramo da treba uskladiti ekonomsku efikasnost i socijalnu pravdu i zato se zalažemo za koncept socijalne tržišne privrede koji to objedinjuje.

Socijalna tržišna privreda

Osnova blagostanja nekog društva je slobodna konkurencija. Ona može da dovede i do rezultata koji su suprotni predstavama o ravnopravnosti u društvu. Mi se zalažemo za stvaranje socijalne tržišne privrede, koja međusobno treba da poveže principe ekonomske efikasnosti i socijalne pravde.

Socijalna tržišna privreda pored ekonomske efikasnosti treba da usaglasi još tri osnovna društvena cilja:

•  individualne slobode,

•  socijalnu pravdu,

•  očuvanje životne sredine.

Cilj socijalne tržišne privrede nije samo maksimalno povećanje proizvodnje dobara i usluga, već i povećanje stope porasta društvenog proizvoda, koji će pojedincu omogućiti pun razvoj vlastite privredne sposobnosti. Socijalna tržišna privreda podrazumeva da povećanje društvenog proizvoda mora omogućiti koristi svim građanima, što obezbeđuje država svojom ekonomskom politikom.

Ekonomski principi socijalne tržišne privrede

•  Regulativa konkurencije

Obzirom da učesnici na tržištu teže da ograniče konkurenciju ili čak i da je isključe, suština državne privredne politike jeste da obezbedi funkcionalno valjane regulative konkurencije. U suprotnom sistem gubi svoju otvorenost, a time i svoju inovativnu snagu.

•  Stabilnost cena

Cilju stabilnosti novčane vrednosti se daje viši rang nego privredno-političkim ciljevima (privrednom porastu, spoljno-privrednoj ravnoteži ili potpunoj zaposlenosti) zato što funkcionalno valjana regulativa može da se ostvari samo kod stabilnosti novčane vrednosti.

•  Stalnost privredne politike

Težnja državne politike ka stvaranju, odbrani i daljem razvoju sveobuhvatnog regulativnog dela poretka isključuje ad hoc intervencije države u privredi. Država treba da odredi samo okvire pod kojim privatni sektor treba da izvršava svoje odluke na osnovu planiranja i sigurnih kalkulacija.

•  Jednakost šansi

N ajvažniji preduslov za pun razvoj individualnih postignuća je jednakost šansi. Tržište to ne garantuje samo po sebi. Ovaj zadatak treba da reši država, tako što će stvoriti okvirne uslove za jednakost šansi. U tome se ispoljava razlika od liberalnih pretpostavki, prema kojim tržišta treba da budu prepuštena sama sebi.

Osnovni primeri koji obezbeđuju faktičku jednakost šansi jesu:

•  Regulativa konkurencije

Niko ne sme da bude isključen iz konkurencije zbog koncentracije vlasti ili nekorektne prakse. Obezbeđivanjem funkcionalne i valjane uslužne konkurencije se štiti opšte pravo ponude usluga na tržištu

•  Tržište rada

Pojedinac koji nudi radne usluge, zapostavljen je u odnosu na potražnju radnih usluga. Kolektivnim ugovorom o uslovima zapošljavanja, uspostavlja se jednakost šansi na tržištu rada.

•  Zdravstveni i obrazovni sistem

U savremenom društvu, šansu da učestvuju u privrednom životu imaju samo oni koji su zdravi i oni koji imaju dobro obrazovanje. Zdravstveni i obrazovni sistem moraju da budu formirani tako da svako nezavisno od svog dohotka ima pun pristup ovim sistemima.

•  Regionalne šanse jednakosti

Svaki građanin, nezavisno od svog mesta prebivanja, mora da ima jednake šanse da kreira svoj život. Država treba da niveliše stvaranje izražene regionalne različitosti.

Sindikati i svet rada

Svaki radnik ima pravo na stvaranje ili pridruživanje nezavisnom sindikatu u svakoj grani privrede. Mi nalazimo slobodne i jake sindikate sa internacionalnom dimenzijom kao tela koja predstavljaju interese radnika i kao protivtežu moći kapitala. Oni su neophodni da se postigne unapređenje i sređivanje uslova života. Radnicima moraju biti dodeljena prava na odlučivanje paritetno u svim organima preduzeća, pravo na političko delovanje i pravo na štrajk koje ne sme biti dovedeno u pitanje.

Tržište rada je područje u kome su najočiglednije razlike između tržišne privrede, organizovane prema neoliberalnim principima, i socijalne tržišne privrede. Ono se karakteriše autonomijom kolektivnih ugovora i aktivnom državnom politikom u ovoj sferi.

Kolektivno zastupanje interesa radnika treba da se odvija preko sindikata. Kolektivni ugovori dolaze do punog izražaja kad su jasno regulisani vlasnički odnosi. Neophodno je da pri ostvarivanju kolektivnih ugovora postoje interesi obe strane koje učestvuju u pregovorima.

Važna područja državne politike tržišta rada su zakonodavstvo za zaštitu tržišta rada i, u užem smislu, politika rada sa ciljem potpune zaposlenosti. Najvažnija područja regulative treba da budu:

•  radna zaštita od nesreće i zdravstvena zaštita,

•  dalja isplata u slučaju bolesti, zaštita od otkaza i zaštita radnog mesta,

•  zaštita određenih grupa radnih ljudi, poput omladine, invalida i majki.

Još jedan zadatak državne politike tržišta rada jeste ostvarivanje potpune zaposlenosti. Ona treba da učestvuje u radnom posredovanju, unapređenju obrazovanja i stručnom i regionalnom mobilitetu radnih ljudi. Ove mere treba da povećaju šanse pojedinaca da se zaposle.

Za mlade je posebno značajno brzo rešavanje problema nezaposlenosti. Socijaldemokratska omladina smatra da znatna sredstva treba uložiti u programe prekvalifikacije i socijalnog obezbeđivanja nezaposlenih, kao i u promenu sistema obrazovanja. Sa druge strane, mladima treba odobravati povoljne kredite kako bi što lakše rešavali svoje stambene probleme.

DRŽAVNO UREĐENJE

Uzimajući u obzir dosadašnji rad i zalaganja Socijaldemokratske omladine u borbi za demokratiju i bolji život građana naše zemlje, nezavisno od njihove etničke, verske, rasne pripadnosti, pola, godišta i seksualne orijentacije zalažemo se za sledeće principe državnog uređenja kao uslove za uspostavljanje pune demokratije:

•  republikansko državno uređenje, zbog toga što smatramo da se demokratski procesi na najbolji način mogu sprovesti u okviru takvog uređenja.

•  odvojenost crkve od države.

•  državu koja je garant svih realizovanja demokratije u svim sferama društva, jer demokratija uvažava dostajanstvo svakog ljudskog bića.

•  državu koja će razvijati uzajamno povernje između građana različitih nacionalnosti i odstranjivati uticaja svih totalitarnih ideologija na kulturu življenja i stvaralaštva.

•  državu koja unapređuje društvenu svest sa ciljem preventivne zaštite od svih totalitarnih ideologija.

•  državu čiji organi moraju biti ideološki neutralni.

•  državu koja će biti decentralizovana u toj meri da se društvene i privredne snage usmeravaju ka razvoju boljeg života građana i čime se na najefikasnij način uređuju društveni odnosi na lokalnom nivou i unapređuje kvalitet života u sopstvenoj sredini kroz identifikaciju i afirmaciju specifičnosti, pozitivnih vrednosti koja proizilazi iz decentralizacije posebno onih aspekata koji bi mogli doprinoseći kvalitetu ukupnog u državi, da neposredno doprinesu svakoj vrsti blagostanja na lokalnom nivou i naravno afirmaciji odgovornosti za delovanje.

•  državu koja afirmiše građansku samosvest, tolerantni dijalog i osećaj odgovornosti na ponašanje koje neposredno utiču na kvalitet demokratske političke kulture.

LJUDSKA PRAVA

Ljudska prava su najviša vrednost na kojoj bi trebalo da počiva svaki društveni i politički sistem. Borba za ostvarivanje ljudskih prava je dugotrajan proces. Država i pravni sistem postoje radi čoveka, a ne obrnuto. Šanse za otvorenu javnu borbu za ljudska prava su utoliko manje ukoliko se pred javnošću ne otvori pitanje odgovornosti.

Puno vrednovanje ljudskih prava podrazumeva jednako tretiranje prava slobode, prava na učestvovanje u političkom životu i osnovnih socijalnih prava. Ona se ne mogu međusobno zamenjivati, niti smeju biti upotrebljena jedna protiv drugih. Kolektivna prava, takođe, služe ispoljavanju ličnosti i moraju biti garantovana.

Svi građani i građanke su jednaki bez obzira na rasu, boju, pol, etničku ili klasnu pripadnost, društveno poreklo, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, imovinsko stanje, kulturu, jezik, starost, seksualnu orijentaciju, psihički ili fizički invaliditet ili neku drugu pripadnost.

Svako ima pravo na slobodu govora kao i na umetničko, kulturno i naučno izražavanje.

Svi ljudi su jednaki pred sudom. Ustav mora sadržati obavezu države da brani slobode i prava svake individue. Svako ima pravo na fer i javno suđenje ili sudski proces pred nezavisnim sudstvom. Svako optužen mora se tretirati nevinim dok se njegova krivica ne dokaže tokom javnog procesa.

Svako ko živi u određenoj državi sme slobodno da uđe ili izađe iz nje. Vize krše pravo na slobodno kretanje i mi se zalažemo za ukidanje svih oblika viza.

Svako ima pravo na azil ako je suočen sa političkim, religioznim ili etničkim proganjanjem, ako je primoran na služenje vojske ili ugrožen ekološkim problemima.

Niko ne sme biti ispitivan od strane državnih organa i poslodavaca o etničkoj pripadnosti, religioznim i političkim ubeđenjima ili seksualnim orijentacijama.

Niko ne sme biti lišen samovoljno svog državljanstva – svako ima pravo na državljanstvo zemlje u kojoj živi.

Osnovno pravo na pristojan stambeni prostor mora biti standardizovano i svakom omogućeno.

Prava etničkih zajednica

Etničkim zajednicama mora biti garantovano pravo na kulturno, versko i jezičko samoodređenje, način života, sopstvene škole i druge obrazovne ustanove, medije i centre javnog života. Država treba da garantuje odgovarajuću zastupljenost etničkih zajednica u politici, državnoj upravi, pravosudnom sistemu, policiji i javnom životu.

Ženska prava

Socijaldemokratska omladina se zalaže za promovisanje specifično ženskih ljudskih prava koja postojećim opštim mehanizmima obezbeđivanja ljudskih prava nisu obuhvaćena (po pitanju nasilja u porodici, diskriminatornih običaja, neravnopravnog položaja na radnom mestu i sl.). To podrazumeva zalaganje da problem ženskih prava dobije pristup javnim medijima.

Socijaldemokratska omladina insistira na: omogućavanju prava žena na obrazovanje, jednakosti šansi pri zapošljavanju, obezbeđivanju ravnopravnog položaja žena na radnom mestu, sprečavanju diskriminacije u platama, donošenju plana stimulisanja žena u profesiji i politici, jednakosti u socijalnim i profesionalnim pravima putem specifičnih prava o pomoći, zaštiti materinstva i negovanju bolesnih, zaštiti od nasilja, ostvarivanju životnih okolnosti u kojima žene neće biti prinuđene na prekid trudnoće i na taj način zaštitu budućeg života i prava žene na samoodlučivanje.

Prava dece

Deca su najosetljivija, i samim tim potencijalno najugroženija, te je zato potrebno podržavati ih i podsticati njihov razvoj kroz obrazovni sistem koji treba da izlazi u susret njihovim sklonostima i interesima. Radna eksploatacija dece je zločin i kao takav treba biti strogo sankcionisan. Deci je neophodan prostor za igru i kretanje, zaštita od duhovnog i fizičkog opterećenja i nasilja. Posebno brine legalizovano nasilje unutar porodice, uključujući sve češća silovanja. Smatramo da je nužno pokrenuti širu akciju za doslednu i prema deci prijateljsku politiku za poštovanje potreba i interesa dece u političkom odlučivanju. Zalažemo se za bezuslovnu zaštitu dece od manipulacije verskih zajednica i političkih organizacija. Država ne sme da zapostavlja prava dece i posebno mora da preuzme celokupnu odgovornost za zaštitu napuštene, socijalno ugrožene, hendikepirane dece i dece ometene u razvoju. Zakonskom regulativom kao i merama vlade, mora se obezbediti da ovo pitanje bude prioritet. Socijaldemokratska omladina podržava i zalaže se za podsticaj razvoja dece kroz obrazovni sistem.

Pravo na obrazovanje

Obrazovanje je fundamentalno za realizaciju jednakosti šansi u društvu. Besplatno i kvalitetno obrazovanje mora biti obezbeđeno za sve. Pravo na obrazovanje uključuje pomoć države lokalnim bibliotekama, muzejima i kulturnim centrima omogućujući time socijalno ugroženim da učestvuju u intelektualnim životu u društvu.

Preduzeća treba da podržavaju unapređenje obrazovanja zaposlenih. Od strane države nezaposlenima treba da budu obezbeđeni programi daljeg obrazovanja, osposobljavanja i prekvalifikacije.

Pravo na zdravstvenu zaštitu

Učešće u društvenom životu neraskidivo je povezano sa zdravljem jer je zdravlje nužan uslov radne sposobnosti. Smatramo zato da država treba da brine o zdravlju pojedinca jer se na taj način dobija i zdravo društvo.

Neophodno je da se postavi osnovna primarna i sekundarna zdravstvena zaštita, odnosno prevencija i lečenje svih oblika bolesti koja bi bila finansirana od strane države, kako bi i najsiromašniji delovi društva mogli da budu zaštićeni od svih vidova oboljenja. Tako bi se i sa strane zdravlja omogućila jednakost šansi koja je preduslov ravnopravnosti.

Pravo na informisanje

Državni mediji treba da imaju precizne obaveze koje se sastoje u obimnoj ponudi tačnih i pravovremenih informacija. Državni mediji treba da se osiguraju od uticaja bilo koje partije, jer oni predstavljaju javna dobra.

Socijaldemokratska omladina se zalaže za: demonopolizaciju državnih medija, liberalizaciju zakona o dodeli frekvencija i reviziji svih dosadašnjih ugovora, otvorenost medijskog prostora za sve značajne političke činioce, kao i za autonomne inicijative građana, odgovornost za sliku i reč kroz sankcionisanje delatnosti koje podstiču mržnju i nasilje, nacionalnu i drugu netoleranciju i isključivost, ksenofobiju i sl, visok profesionalni nivo novinara, spikera i stručnih saradnika, kao i osnovni kriterijum u zapošljavanju.

Sloboda seksualnog opredeljenja

Socijaldemokratska omladina podržava prava svakog pojedinca da se slobodno seksualno opredeljuje. Tražimo jednak tretman za sve ljude bez obzira na njihovo seksualno opredeljenje. Verujemo da je pravo svakog čoveka da se slobodno seksualno opredeli, jer je seksualnost jedan od fundamentalnih aspekata ljudske ličnosti i osnovna ljudska potreba za ljubavlju i pažnjom. Naglašavamo da su homoseksualnost, biseksualnost i heteroseksualnost jednako vredne i legitimne ekspresije ovih potreba. Dodatno verujemo da su sve vrste seksualnih i ličnih veza koje nisu prinudne za učesnike jednako sadržajne vrednosti. Uplitanje džave i društva u sfere najintimnije privatnosti građana radi kontrole vrsta seksualnih odnosa na koje ljudi dobrovoljno pristaju i diskriminisanje ljudi na osnovu seksualnog opredeljenja predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava.

Takođe verujemo da se ne sme praviti razlika između heteroseksualaca sa jedne i homoseksualaca i biseksualaca sa druge strane u pogledu i primeni bilo kog zakona. Socijaldemokratska omladina priznaje prava mladih ljudi da sami odlučuju i izražavaju svoje seksualno opredeljenje i žive u porodici koja poštuje njihovu seksualnost. Tražimo i da se u skladu sa stavom moderne Psihijatrije homoseksualizam i biseksualizam u udžbenicima tretiraju kao seksualni varijetet a ne kao poremećaj. Ne diskriminišemo gej, lezbejsku i biseksualnu populaciju i podržavamo ih u njihovoj borbi protiv homofobije u društvu, pravnih i ograničenja nametnutih od strane roditelja, staratelja i drugih u pogledu ekspresije seksualnosti.

Pravo na slobodu i privatnost filozofskog i verskog uverenja

Svaki čovek ima pravo na slobodu ispovedanja verskog i filozofskog uverenja. Ni jedan čovek zbog svog uverenja ne sme biti pozivan na odgovornost, ukoliko ne ispoveda rasnu, versku, nacionalnu, polnu ili bilo koju drugu netoleranciju. Najtvrđa garancija države da će poštovati pravo na slobodu veroispovesti jeste njen laički karakter. Da bi omogućila građanima da ravnopravno ispovedaju svoja uverenja, država ne sme ispovedati ni jednu religiju, niti ateizam. 

Versko i filozofsko uverenje svakog čoveka je njegova privatna stvar, i niko nema pravo da ga primorava na izjašnjavanje.

Socijaldemokratska omladina priznaje posebno značenje i pravni status svim crkvama i verskim zajednicama koje ne propagiraju mržnju i nasilje i delaju u skladu sa Ustavom i zakonima SRJ. U propovedanju, duhovnoj brizi i učenju one treba da budu samostalne i da ne podležu državnom uticaju, kao što ni država ne treba da podleže uticaju crkve. Oštro se protivimo diskriminatorskoj kategorizaciji na crkve i sekte. Mi se zalažemo za slobodu mišljenja, savesti, verovanja i propovedi. Crkve i verske zajednice koje učestvuju u oblikovanju društvenog života, treba da neposredno podležu javnoj i društvenoj kritici. Mi u tome vidimo autentični prilog društvenom i političkom dijalogu, u kojem moraju biti očuvani tolerancija i uvažavanje drugačijeg mišljenja.

Socijaldemokratska omladina se bori protiv zloupotrebe verskih osećanja i isključivosti, koja nužno vodi u antagonizam crkvenih organizacija i verskih zajednica. Protivimo se instrumentalizaciji verskih osećanja od strane verskih zajednica u propagiranju i podržavanju agresivnog militantnog nacionalizma i šovinizma. Ko sebe ne prepoznaje ni u jednoj religiji, ne sme ni na koji način zbog toga da bude oštećen. Crkva ne sme biti inhibitor usvajanja demokratskih tekovina savremenog društva (pravo na planiranje porodice, razvod braka, raspolaganje vlastitim životom i sl.).

Socijaldemokratska omladina se protivi veronauci u državnim vaspitno-obrazovnim ustanovama zato što se na taj način krši princip odvojenosti države i crkve za koji se mi zalažemo.

Pravo na odbranu

Pravo na zaštitu života, ličnog integriteta, dostojanstva nacionalnog, verskog, rasnog ili seksualnog identiteta, porodice, stečenih dobara je osnovno ljudsko pravo. To pravo nikome ne sme biti uskraćeno.

Pravo na oružanu odbranu države mora biti regulisano zakonima. Svaki pojedinac ima prava da uzme učešće u oružanoj odbrani, u skladu sa zakonima. Nikome na osnovu nacionalnog, verskog, rasnog ili seksualnog identiteta ne sme biti uskraćena mogućnost na učešće u oružanoj odbrani.

Sa druge strane, svako ima pravo da svojevoljno ne koristi pravo na oružanu odbranu države i to pravo nikome ne sme biti uskraćeno. Dakle, niko se ne može naterati da koristi svoje pravo na oružanu odbranu protiv svoje volje, savesti ili filosofskih ubeđenja.

VOJSKA I VOJNA OBAVEZA

Socijaldemokratska omladina se principijelno zalaže protiv nasilja, za demilitarizaciju regiona i čitavog sveta. Zalažemo se za ukidanje vojne obaveze i stvaranje profesionalnih oružanih snaga u SRJ. Smatramo da se vojnom obavezom podstiče militaristički duh, što je jako štetno po dalji razvoj civilnog društva. Smatramo da oružane snage treba da postanu servisna služba svih građana, poput policije, vatrogasaca, komunalnih službi i sl.

Zalažemo se za ostvarivanje prava vojnog obveznika na prigovor savesti i civilno služenje vojnog roka koje neće biti diskriminisano dužim trajanjem od služenja pod oružjem. Takođe, smatramo da bi regruti trebalo da služe vojni rok u najbližoj kasarni.

Civilna kontrola oružanih snaga bila bi ostvarena na više načina. Ministar odbrane bio bi uvek civil, kontrolu oružanih snaga vodio bi Skupštinski odbor za odbranu, a napredovanje oficira bilo bi takođe pod državnom kontrolom.

ZLOČINI PROTIV ČOVEČNOSTI, RATNI ZLOČINI I GENOCID

Socijaldemokratska omladina se zalaže za mirno rešenje političkih nesuglasica. Oružani sukobi i ratovi su najveće zlo koje se može desiti jednom društvu i kao takvo predstavlja negaciju osnovnih čovekovih prava na život, slobodu kretanja, informisanja, rada... Oružani sukobi su uvek proizvod aspiracije onih pojedinaca i grupa koji kroz te sukobe žele da dođu do tj. zadrže i uvećaju bogatstvo, moć i vlast, a koji kroz razne ideologije sakrivaju svuje prave namere.

Kao posledica rata uvek se javljaju zločini protiv čovečnosti, ratni zločini, a često i genocid. Socijaldemokratska omladina insistira na kažnjavanju svih počinilaca ratnih zločina, kako direktno tako i odgovornih po komandnoj liniji. Slavljenje zločinaca kao "nacionalnih heroja" predstavlja ponavljanje zločina. Zločinci su ruglo i sramota zajednice kojoj pripadaju.

Identifikovanje političke odgovornosti svakog učesnika u političkim aktivnostima koje su, direktno ili indirektno, uzrokovale rat omogućuju da se društvo suoči sa zločinima počinjenim u njegovo ime i da obezbedi da mu se ti zločini više nikad ne ponove.

SOLIDARNOST

Jedna od osnovnih, prirodnih osobina svakog društva je solidarnost. Solidarnost srećemo u svakoj, pa i najmanjoj grupi ljudi i to od najdavnijih vremena. Pre svega iz osećanja solidarnosti, ljudi se i udružuju i čine društvo. Dakle, nema društva bez solidarnosti.

Osnovna je uloga politike, kao javne delatnosti usmerene ka poboljšavanju društva, upravo stalno definisanje i promovisanje solidarnosti.

Solidarnost, kao osnovna socijaldemokratska vrednost, u praksi predstavlja solidarnost između građana, uz posredovanje države. Socijaldemokrate se zalažu da država preusmeravanjem sredstava koje građani izdvajaju iz svojih prihoda, finansira javne servise koji zadovoljavaju esencijalne potrebe građana, kao što su školovanje, lečenje, penziono i socijalno osiguranje (stan, hrana), pomoć pri podizanju dece i sl.

Solidarnost je jedna od osnovnih vrednosti koje zastupa Socijaldemokratska omladina u svom radu. Solidarnost je stvar koja nas povezuje i koja nas čini socijalnim demokratama. Solidarnost je stvar zbog koje i za koju se borimo.

Mi u Socijaldemokratskoj omladini, takođe, solidarni smo sa svim mladim ljudima koji dele vrednosti za koje se zalažemo, solidarni smo sa ugroženima, solidarni smo sa obespravljenima. Smatramo da je jedino kroz iskreno i potpuno zalaganje za solidarnost moguće učiniti svet boljim i pravednijim.

O međunarodnoj solidarnosti

Funkcionisanje današnjeg sveta nemoguće je zamisliti bez solidarniosti. Neborojeno mnogo ljudskih žrtava, nastradalih u ratovima, zemljotresima, velikim nesrećama bilo bi više da nema solidarnosti među ljudima. Ali to nije dovoljno. Solidarnost je neophodna ne samo među ljudima, individuama, već i među organizacijama, državama, društvima. Solidarnost, kao kamen temeljac uređenja globalnog društva, neophodna je u svakom partikularnom društvu, a što je još značajnije, neophodna je i među državama i društvima kao takvim. Stoga mi u Socijaldemokratskoj omladini smatramo da osnova daljeg napretka čovečanstva leži u solidarnosti.

Procesi globalizacije, započeti osamdesetih godina prošlog veka, zasnovani na logici profita i kapitala, kao finalni proizvod imali su recesiju i ekonomske efekte koji su se mogli pretpostaviti. Međutim, mi zbog tih efekata ne odbacujemo globalizaciju, već želimo da je regulišemo. Smatramo da je jedina regulativa globalizacije upravo zasnovana na solidarnosti, kako u načinu i putu kojim će se regulativa izgraditi, tako i u samim osnovama regulative. U tom smislu podvlačimo značaj izgradnje transnacionalnih institucija dovoljno jakih da regulišu neobuzdanu vladavinu kapitala.

NACIONALIZAM

Nacionalizam za Socijaldemokratsku omladinu ne predstavlja osećanje nacionalne pripadnosti, niti osećanje identifikacije sa nekim ili nečim iz prošlosti. Ta osećanja su lična prava svakog građanina a ne kolektivna svest na kojoj se gradi politička opcija i zato kada govorimo o nacionalizmu kao o ideologiji to se ne odnosi na ta osećanja.

Nacionalizmom ne smatramo nacionalne pokrete XIX i XX veka, koji su doveli do oslobađanja mnogih krajeva naše zemlje od vlasti Osmanlijske i Austrougarske imperije.

Nacionalističkim ne smatramo ni antikolonijalne pokrete koji su doveli do oslobađanja mnogih naroda Afrike i Azije sredinom prošlog veka.

Nacionalizam za nas predstavlja ideologiju koja krajem XX i početkom XXI veka počiva na činjenici da je nacionalna pripadnost osnova na kojoj neko može da gradi političku podršku za svoj politički projekat koji će favorizovati samo pripadnike te nacije.

I zbog toga je nacionalizam za nas neprihvatljiv.

Nacionalizam je neprihvatljiv zbog posledica koje je ostavio na naše društvo u poslednjoj deceniji XX veka, zbog ratova koji su vođeni u svim republikama bivše SFRJ a koji su proistekli isključivo iz međusobnih sukoba na nacionalnoj i verskoj osnovi a koji su začeti od strane nacionalističkih politika tadašnjih vlasti u celoj bivšoj SFRJ.

Nacionalizam budi drugi nacionalizam. Jačanje jednog nacionalizma jača ostale nacionalizme, a nacionalizmi su međusobno suprotstavljeni.

Nacionalizam je neprihvatljiv kao osnova za razvoj države i društva. Demokratija se ne može graditi na nacionalističkim vrednostima jer se tako ne može stvoriti multietničko građansko društvo za koje se mi zalažemo.

Nacionalizam je neprihvatljiv zato što isključuje druge – svako druge nacije je politički protivnik. Mi ne smatramo da su naši politički protivnici oni koji se od nas razlikuju po nacionalnoj pripadnosti, već oni koji se razlikuju po vrednostima. Sa druge strane nacionalizam poziva na političko jedinstvo po nacionalnoj osnovi čak i kada se vrednosti temeljno razlikuju, što je apsolutno neprihvatljivo!

Nacionalizam je neprihvatljiv jer je dijametralno suprotan internacionalizmu – koji mi u Socijaldemokratskoj omladini smatramo temeljnim opredeljenjem XXI veka i globalizovanog sveta. Jedino kroz saradnju između različitih društava moguće je izgraditi internacionalne institucije dovoljno jake da ukrote neobuzdanu vladavinu kapitala. A saradnja ne podrazumeva konflikte i ne podrazumeva da se bilo ko druge nacije smatra političkim protivnikom samo zbog te činjenice.

OBRAZOVANjE 

Obrazovanje predstavlja osnov prosperiteta jednog društva i treba da razvija sposobnost za sopstveno usavršavanje i za razumevanje svoje, ali i drugih kultura i njihovih pripadnika. Ono mora da osposobi ljude da se kritički odnose prema društvu i zahtevima sveta rada, kao i da učestvuju u njihovom oblikovanju.

Socijaldemokratska obrazovna politika želi da podstiče, a ne ograničava. Zato se Socijaldemokratska omladina zalaže za jednakost šansi u obrazovanju, za to da obrazovanje bude svima dostupno, kao osnov za minimum jednakih šansi za sve članove društva.

Osnovu kvalitetnog obrazovanja predstavlja opšti program. Smatramo da je za njegovo donošenje potrebna najšira rasprava svih učesnika u društvenom životu. Što se tiče donošenja konkretnih obrazovnih programa, Socijaldemokratska omladina se u okviru svojih mogućnosti zalaže da u tom procesu učestvuju eksperti (pedagozi i ličnosti koje neposredno učestvuju u obrazovnom procesu). Smatramo da će se time donositi konkretni programi koji će biti usklađeni sa realnim mogućnostima učeničke percepcije i, naravno, u skladu sa opštim programom obrazovanja. Zalažemo se za veći slobodan pedagoški prostor u obrazovnim organizacijama i podršku eksperimentalnim školama koje će ispitati nove forme učenja i obrazovanja.

Besplatnost školovanja mora da bude i realizovana u praksi, a ne samo da stoji na papiru. Socijaldemokratska omladina će se truditi da se učenicima u okviru budžetskog finansiranja obezbede besplatne knjige, lektira i sva ostala učila.

Osnovne škole predstavljaju osnovnu stepenicu u obrazovanju i samim tim njihova osnovna obaveza bi, uz sticanje neophodnih znanja, trebala da bude stvaranje radnih navika i razvijanje interesa za kvalitet znanja. Insistiramo na tome da osnovne škole čiji je osnivač država, budu besplatne. Naš cilj predstavlja uvođenje celodnevnog boravka u školi jer on po nama podstiče jednakost šansi, uči društvenosti i omogućuje razmenu znanja, zajednički rad i igru.

Smatramo da je korišćenje obrazovanja u svrhu rešavanja problema nezaposlenosti, apsolutno nedopustivo. Takođe smatramo da učenici i studenti, a pre svega talentovani, treba da imaju takvu finansijsku podršku od strane države da mogu na sopstvenu odgovornost da idu profesionalnim putem, nezavisno od prihoda roditelja.

Socijaldemokratska omladina se zalaže za to da gimnazije predstavljaju pripremu za školovanje na Univerzitetu, a da srednje stručne škole budu ustanove koje će pripremati kvalifikovane kadrove koji će odmah nakon završenog školovanja moći da se uključe u svet rada.

Smatramo da država treba da omogući besplatno osnovno i srednje školovanje koje bi bilo obavezno za sve mlade, a takođe tražimo i otvaranje velikog broja škola za odrasle u kojima će studenti dobrovoljno raditi.

Naše osnovno zalaganje je Univerzitet sa organizacionom i duhovnom autonomijom. Zalažemo se da se osamostaljivanje studenata od porodice stimuliše povoljnim studentskim kreditima i stipendijama i za otvaranje mogućnosti radnim organizacijama, industriji i institutima da ulažu finansijska sredstva u Univerzitet i stipendiraju studente, koji bi kasnije u tim organizacijama pronašli zaposlenje.

KULTURA

Kulturu nije moguće propisati dekretom jer ona se gradi, i to dugotrajno u atmosferi otvorenosti prema svetskim kulturnim tendencijama. Da bismo omogućili uslove za razvoj kulture neophodno je obezbediti institucionalne osnove, a institucionalne osnove vidimo u nekoliko tokova:

•  kroz obrazovanje i subvencionisanje umetničkog i naučnog rada;

•  kroz apsolutnu slobodu i pluralizam misli i govora, između ostalog omogućavanjem ravnopravnog i necenzurisanog pristupa medijima;

•  progresivnim oporezivanjem proizvoda masovne kulture obezbediti fondove za neprofitnu kulturu.

U cilju celokupnog napretka društva preko zalaganja za apsolutnu slobodu misli i izražavanja, Socijaldemokratska omladina posebno podržava kritičku stvaralačku snagu, koja energičnom potrebom za novim, afirmiše temeljne vrednosti svakog idealističkog angažmana: u prvom redu globalni značaj individualnog kvaliteta i stvaralaštva i uvažavanje različitosti. Postojanje takvog provokativnog pola neophodan je uslov za podsticanje aktivnog učestvovanja u rešavanju globalnih problema kroz podržavanje, razvijanje i realizovanje prirodnih čovekovih intelektualnih, stvaralačkih i moralnih sposobnosti.

Pored principijelne opredeljenosti za pluralizam i slobodu veroispovesti smatramo da je sekularizovano društvo pozitivna tekovina ljudskog razvoja i da samo zajednica oslobođena retradicionalizirajućeg uticaja crkve može prosperirati u naučnom i tehničkom smislu. Takođe, jedino bez dogmatskih stega moguće je i stvaralaštvo u punom smislu.

Socijaldemokratska omladina se zato u okviru svojih mogućnosti, kroz javne akcije, predloge zakonskih regulativa i pritiskom na nosioce vlasti, zalaže za kulturni razvoj u nekoliko međusobno povezanih vidova:

•  stvaranje prostora za stvaralaštvo mladih ljudi otvaranjem prostora za izložbe i koncerte, subvencionisanjem likovne, muzičke, književne i filmske produkcije

•  preraspodelu budžeta u korist kulture uz strožiju poresku cenzuru po strogo estetskim kriterijumima

•  intenziviranje međunarodne razmene stvaralaca i dela

•  kulturnu edukaciju u okviru školovanja i mogućnost školovanja za sve

•  slobodu medija i apsolutnu nezavisnost njihove uređivačke politike od političko-socijalne indoktrinacije nosilaca vlasti

•  redovno snabdevanje javnih biblioteka svim značajnim časopisima koji će svima biti dostupni omogućavanje pristupa kulturnim institucijama finansiranim iz državnog budžeta po povlaštenim cenama pojedinim društvenim grupama i obezbeđivanje arhivske građe svih svera društvenog života;

•  što masovnije uvođenje novih tehnologija, u prvom redu elektronskih komunikacija i osposobljavanje građana za njihovo korišćenje.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Čovek je od samog početka svog postojanja bio svestan značaja i uloge sredine koja ga okružuje i koja mu pruža osnovne uslove za život. Čovek je vezan tesnim uzajamnim vezama za celokupnu neživu i živu prirodu koja čini sastavni deo prirodnog okvira njegovog života.

U okviru brojnih aktivnosti, posebno u procesu razvoja poljoprivrede, urbanizacije i industrijalizacije, usled stihijskog i neplanskog razvoja, čovek je bitno izmenio izgled i kvalitet životnog prostora na Zemlji.

Ekološka ravnoteža je ozbiljno poremećena i mnoge od posledica potrošačkog društva, nezdrave tehnologije i industrijalizacije 'po-svaku-cenu' nikada nećemo uspeti da ispravimo ili šta više ublažimo. Zagađivanje voda, vazduha i zemljišta, neracionalna seča šuma, efekat staklene bašte, povećana radioaktivnost, rupe u ozonskom omotaču, uništavanje prirodnih ekosistema, ekološki uslovljena oboljenja i izumiranje biljnih i životinskih vrsta, dramatični su pokazatelji sveukupne deformacije i uništenja prirodnih osnova života (i sve većeg otuđivanja čoveka od prirode).

U cilju sprečavanja dalje degradacije kao i popravljanja postojećeg stanja, ali i radi optimalnog korišćenja prostora u budućnosti, čovek nužno mora da koristi svoja dosadašnja iskustva i neophodna dostignuća savremene nauke i tehnologije.

Zaštita životne sredine i prirodnih resursa je veoma bitan, dugotrajan proces, a ujedno i najveći izazov sa kojim se savremeno društvo suočava. Iako postoje velike lokalne i regionalne razlike u pogledu stepena ugroženosti, po svojoj suštini, ovi problemi su u osnovi globalni problemi tj. planetarnih su razmera.

Treba imati u vidu da pojam zaštite prirode ne obuhvata samo zaštitu u užem smislu, već takođe i obnovu degradiranih, kao i unapređenje prirodnih ekosistema. Stoga ih treba celovito i jedinstveno rešavati.

Socijaldemokratska omladina smatra da je najsavesnije početi iz sopstvene sredine! Očuvanje jednog ekosistema, doprinosi očuvanju cele planete!

U cilju koncepta efikasne zaštite sredine i prirodnih resursa, koji su od vitalnog društvenog interesa, Socijaldemokratska omladina smatra da je neophodno:

•  rekonstruisati privredu davanjem prednosti modernim »čistim« tehnologijama

•  zakonski propisati obaveznost javnih rasprava, pre odobravanja bilo koje koncesije, u kojima bi se na argumentovan način davali odgovori na brojna pitanja u vezi sa očuvanjem prirode i tako omogućiti drugačiji stav prema živom svetu, posebno onih koji o njenoj sudbini neposredno odlučuju

•  razvijanje svesti kod građana o značaju zaštite životne sredine (angažovanjem stručnjaka različitih naučnih profila: biologa, biogeografa, ekologa i taksonoma i to kroz edukativne institucije, medije, kampanje i akcije naučne i stručne javnosti) kao delu svog prirodnog i ali i kulturnog nasleđa. Bolje korišćenje žive prirode i izmene prostornog okvira mogući su jedino pod uslovom stalne ekološke i naučno zasnovane kontrole.

Socijaldemokratska omladina vidi da bi najefikasnije bilo da se procesi zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine sprovode paralelno na tri nivoa:

•  državnom - gde bi se državni organ zadužen za zaštitu životne sredine ozbiljno bavio, tehnološkim, ekonomskim i pravnim aspektima realizacije programa očuvanja prirodnih bogatstava naše zemlje kroz saradnju i međunarodnu pomoć drugih zemalja Evrope i sveta i gde bi podsticao intenzivnija naučna istraživanja u dopunjavanju dosadašnjih saznanja.

•  nevladinih ordanizacija - koje su i do sada bile inicijatori i realizatori akcija ove vrste.

•  na početku tog lanca akcija mora postojati svest da se životna sredina i prirodni resursi najefikasnije zaštićuju i čuvaju na nivou pojedinca, u radnom i životnom okruženju, smanjenjem udela u zagađivanju i pozitivnim uticanjem na druge.

Za sve ovo je potrebno zdravo društvo koje teži ulaganju u budućnost, u ekonomski, moralni i duhovni prosperitet svojih građana. Treba nam jedno slobodno, otvoreno, tolerantno, progresivno društvo, društvo dijaloga, koje ima dobru socijalnu i ekonomsku politiku, za kakvo se zalažemo kao Socijaldemokratska omladina.